Ekstrakcija sa superkritičnim ugljendioksidom u novije vreme ima sve veći značaj i primenu,
predstavljajući dobru alternativu klasičnoj proceduri sa organskim rastvaračima. Ova metoda spada u
tzv. „čiste tehnologije“, pri kojima ne dolazi do zagađenja okoline sa sekundarnim produktima. Od svih
do sada korišćenih rastvarača ugljen-dioksid ima najširu primenu jer je jednostavan za korišćenje,
neeksplozivan, nezapaljiv, netoksičan, hemijski stabilan i može biti lako i kompletno uklonjen iz bilo kog
ekstrakta.U ovom radu ispitivan je uticaj fizičko-hemijskih parametara na proces ekstrakcije za sistem žalfija
(Salvia officinalis L) – superkritičan CO2. Žalfija korišćena u ovom eksperimentu je samonikla i potiče iz
rejona Berkovića-opština Trebinje (Istočna Hercegovina). Kvalitativna i kvantitativna analiza ekstrakata
i etarskog ulja izvršena je sa GC-MS analizom
