У другој деценији 21. вијека, постајемо свједоци великих геополи-
тичких промјена у међународној заједници. Промјене, чији главни уз-
рок можемо означити у глобалним геополитичким и политичко-гео-
графским процесима, пронашле су своје упориште у геопростору За-
падног Балкана, конкретније, у геопростору некадашњих југословен-
ских република.
Нови (стари) геополитички фактори поново актуелизирају геопо-
литички значај геопростора бивше СФРЈ, који је крајем 20. вијека био
минимизиран и на маргинама међународних односа.
Униполаризам и релативни униполаризам у међународним односи-
ма се завршио и неминовно се преобликовао у мултиполарни необи-
поларизам. Промјена у хијерархији великих сила, улога цивилизација
и религија у савременим политичко-географским процесима, поново
јасно афирмишу југоисток Европе у геополитички атрактиван регион.
Босна и Херцеговина представља дио геопростора бивше СФР Ју-
гославије и Западног Балкана, који је кроз историју представљао важан
геостратегијски правац и геополитичку локацију. И данас га каракте-
ришу различити (гео)стратешки, (гео)политички, (гео)економски, вој-
но-стратегијски и остали интереси разних геополитичких субјеката.
Треба нагласити да су према геопростору Републике Српске и Босне
и Херцеговине одувијек биле заинтересоване државе у његовом непо-
средном геополитичком окружењу или у стратешкој близини, као и
регионалне и свјетске силе. Често су истицале своје претензије, али и
да их у одређеним геополитичким околностима остваре.
