Утврђивање концентрације алкохола у организму, ради одређивања стања и степена алкохолисаности, може се извршити на више начина. У пракси се најчешће примјењују методе алкотестирања издахнутог ваздуха на терену и анализе крви и урина у лабораторији, док се метода процјене на основу врсте и количине попијеног пића користи само у случајевима када, из одређених разлога, није извршено алкотестирање или није било могуће благовремено узимање крви и урина за лабораторијску анализу. Овај рад се бави поређењем резултата концентрација алкохола у организму утврђених примјеном различитих метода, а базиран је на експерименту у којем су кориштене три методе за утврђивање концентрације алкохола. Резултати експеримента обрађени су са аспекта тумачења концентрација алкохола добијених примјеном различитих метода, уочавања међусобног односа концентрација – слагања и одступања, идентификовање и тумачење фактора и околности који могу бити узрок неслагања, појаве и учесталости проблема у раду и препоруке за превазилажење истих. Циљ истраживања је процјена околности за примјену појединих метода на основу њихове поузданости, а сврха истраживања је унапрјеђење у области тумачења резултата различитих метода за утврђивање концентрације алкохола и одређивање степена алкохолисаности, као допринос доказном поступку.
