Tessier je postavio model frakcione ekstrakcije koji polazi od pretpostavke da u čvrstoj supstanci postoje sledeće frakcije metala: vodno-rastvorljivi i razmenljivo adsorbovani metali, čija je količina u ovoj frakciji određena procesima adsorpcije-desorpcije; specifično adsorbovani i metali vezani za karbonate, čiji sadržaj u ovoj frakciji zavisi od pH vrednosti čvrste supstance – sedimenta; metali okludovani na oksidima mangana i gvožđa; metali vezani za organsku materiju; metali strukturno vezani u silikatima, pri ćemu ova frakcija predstavlja deo metala koji je u sedimentu najjače vezan. Metodom frakcione ekstrakcije utvrđeno je da je uran u vodi za piće najviše vezan za potencijalno-pristupačnu i mobilnu frakciju – okside gvožđa i mangana (od 60,60 do 94,20%).
