Uvod. Dosadašnja istraživanja pokazuju da je kompulzivna kupovina rastući problem današnjice kroz koju veliki broj ljudi, naročito žena, kanališe
svoje probleme u svakodnevnom životu i funkcionisanju. Cilj je istražiti da
li postoji povezanost između kompulzivne kupovine, emocionalnih stanja,
stresa, te opšteg zadovoljstva zdravljem i životnim stilom.
Metode. U istraživanju je učestvovalo ukupno 100 ispitanica. Za procjenu
domena kupovine korišćen je skrining test za kompulzivnu kupovinu, za
negativna emocionalna stanja DASS test (depresija, anksioznost i stres), a za
treći domen, koji obuhvata tjelesno i psihičko zdravlje, socijalne odnose i okolinu, korišćen je upitnik Svjetske zdravstvene organizacije – WHOQOL-BREF.
Rezultati. Studija je pokazala postojanje statistički značajne korelacije između kompulzivne kupovine i anksioznosti (r=,236, p<0,01), kompulzivne
kupovine i depresije (r=,360, p<0,01), kao i kompulzivne kupovine i stresa
(r=,378, p<0,01). Rezultati WHOQOL-BREF testa pokazuju da postoji negativna korelacija kompulzivne kupovine i tjelesnog zdravlja (r=-,253, p<0,05),
dok psihičko zdravlje ne pokazuje značajnu korelaciju sa kompulzivnom
kupovinom. Socijalni odnosi takođe pokazuju značajnu negativnu korelaciju u odnosu na kompulzivnu kupovinu (r=-,355, p<0,01), kao i društvena
sredina, tj. okolina u odnosu na kompulzivnu kupovinu (r=-,430, p<0,01).
Zaključak. Žene koje su sklonije kompulzivnoj kupovini češće razvijaju
negativna osjećanja tipa anksioznosti i depresije. Češće pokazuju stresno
reagovanje, manje se osjećaju zdravim, njihovi socijalni odnosi i funkcionisanje u društvenoj sredini su im znatno narušenjiji u odnosu na žene
koje kupuju manje.
