Руководство Независне Државе Хрватске намјеравало је да Бања Лука буде престоница хрватске државе или да бар дио државних институција буде смјештен у њој. Таква намјера била је условљена положајем града, који се налазио у географском средишту НДХ, као и потребом оснажења хрватског положаја у Босанској Крајини и читавој Босни, како због сузбијања српског устаничког покрета, насталог као одговор на усташке злочине, тако и због муслимана, које је требало сасвим придобити за хрватску политику, а дугорочно похрватити и покатоличити. С обзиром на национални састав становништва Босанске Крајине и Бање Луке, као њеног регионалног средишта, хрватске власти већ су од априла 1941. започеле насиље над Србима, које је попримило сва обиљежја геноцида, што је било сасвим у складу са званичном хрватском политиком о уништењу Срба на читавој територији НДХ. Напросто, требало је промијенити демографску структуру становништва Бање Луке и њене околине.
