Cilj istraživanja je da se utvrdi da li postoje statistički značajne razlike u generalnoj samoefikasnosti kod sportista koji se bave rukometom u zavisnosti od njihove pozicije u timu. Uzorak ispitanika obuhvata 127 ispitanika, od toga 83 rukometaša i 44 rukometašice, iz 10 rukometnih klubova u Srbiji. Uzimajući u obzir da ne postoje statistički značajne razlike u generalnoj samoefikasnosti između ispitanika različitog pola (p= 0,909), ukupan uzorak je na osnovu varijable pozicija u timu podeljen u četiri grupe: golman (n=19), spoljni napadač (n=48), krilo (n=43), kružni napadač (n=17). U istraživanju je primenjena Skala generalne samo-efikasnosti (SGSE; Schwarzer & Jerusalem, 1981). Rezultati pokazuju da ne postoje statistički značajne razlike u generalnoj samoefikasnosti kod sportista u zavisnosti od njihove pozicije u timu (p= 0,581); svaka pozicija u timu je relativno jednako uverena u svoje sposobnosti, bez obzira da li će od nje da zavisi ishod utakmice. Polazeći od rezultata prethodnih istraživanja i specifičnosti rukometa, u radu se diskutuju moguća objašnjenja rezultata, odnosno njihovo značenje kod sportista i trenera u treningu i takmičenju.
