Један од кључних захтева модерног друштва, а зарад његовог опстанка, јесте формирање социјално одговорног понашања према увелико угроженој животној средини. Свакодневно се срећемо са проблемима загађења, глобалног загревања, смањења озонског омотача и многим другим. Стога је од превасходног значаја утицање на најмлађе генерације да развију ставове који ће доприносити високој свести о потреби заштите природе и начину опхођења према њој. У том смислу данас, а зарад будућности, морамо активно радити на развоју проенвироменталних ставова код деце који би се сутра манифестовали у проенвироменталном понашању. Развој когнитивне компоненте става захтева од околине усађивање знања детету о природи, њеним благодетима, али и њеним захтевима и нераздвојности човека од ње, што утиче и на успостављање афективног односа детета према њој, осећања привржености животној средини која постаје саставни део вредности. Ставови са својом конативном компонентом иницирају и деловање индивидуе. Ово се посебно истиче као потреба у садашње време пандемије КОВИД-19 и неразрешеног питања порекла вируса. Да ли је он настао вештачки у лабораторијама или је природног порекла, као одговор природе на однос човека према њој. Нека истраживања показују да деца у првим разредима основне школе разумеју феномен загађења животне средине, чак знају и за различите врсте загађења, али још увек не спознају узроке тих дешавања. Стога, иако нема много истраживања која се баве овим проблемом, сматрамо значајним анализу садашњих сазнања о психолошким факторима утицаја на развој проенвироменталних ставова код деце.